slažem se :)



Definitifno je dobitak u brzini, stim da se fontovi preko XFS-a učitavaju direktno iz XFS memorijskog keša a ne sa diska. Mada, u današnje vreme brzih diskova, i nije neka razlika, ali se treba setiti vremena RH7 i KDE-a gde sam prvi put pokrenuo XFS i gde su svi programi radili primetno brže.
Drugo, VNC konekcija bez XFS-a je PITA, pogotovu ako se na udaljenoj mašini nalazi gomila fontova. Na kraju, fontovi su užasni bez njega.

Nisam probao kako ovo radi kad se "progura" X kroz SSH, ali ako neko napravi experiment, ili ako je to radio već, mogao bi da postuje rezultate.

Gubitak, koliko ja znam nije veliki, tek nekih 5-10Mb više zauzete memorije, zavisi od količine keširanih fontova, i to je sve.

Da sumiramo, veština, brzina i kvalitet XFS-a se najbolje vidi kada su u pitanju udaljeni X terminali dok se na lokalnoj mašini, u današnje vreme, gotovo ne primećuje razlika. Ipak XFS treba koristiti i na lokalnim mašinama, osim ako nedostatak RAM memorije ne diktira drugačije. Za korišćenje na lokalnim mašinama preporučujem dodavanje linije "no-listen = tcp" u konfiguracioni fajl /usr/X11R6/lib/X11/fs/config, iz bezbednosnih razloga. Pored ovoga ja još imam, u istom configu naravno, i "deferglyphs = all" za brže pokretanje servera i "default-resolutions = 100,100" jer koristim 1280x1024.

HTH

Pozdrav

Ja nemam taj fajl. Prvo, imam samo /usr/X11R6/lib/X11/config (direktorijum) i gomile fajlova tamo koji mi više liče na imake rules. Da li ovaj fajl treba sami da napravimo?

@meka Prvo moraš da uključiš podršku za xfs --> USE="font-server" i da pre-emerguješ xorg-x11, zatim da ručno emerguješ xfs, dakle:

# euse -i font-server <-- proveri čemu služi USE fleg
# euse -E font-server <-- uključi ga globalno
# emerge xfs <-- emerguj XFS "ručno"

Kad sve ovo završiš onda edituj config fajl u /usr/X11R6/lib/X11/fs/config ili u /etc/X11/fs/config (ovo je symlink na prethodni) i dodaj svoje opcije.

Pozdrav